U velikoj sali Gradskog pozorišta, u petak, 14. juna održaće se revija kratkometražnog filma. Ukupno će biti prikazano sedam filmova po izboru selektorke Sonje Petrović:

"Aplauz za Lazića" Marka Markovića

"Dejan" Slađana Stojanovića

"Mi smo videli leto" Nikole Stojanovića

"Volja Božija" Tanje Brzaković

"Zalazak" Dušanke Belade

"Jesenji valcer" Ognjena Petrovića i 

"Isoland" Nikoline Spasić

                  ***

Selektorka je u obrazloženju navela:

APLAUZ ZA LAZIĆA (igrani, 23 minuta) autora Marka Markovića, u produkciji Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu

Ovo je priča o prijateljstvu koje se u nevolji pokazuje i dokazuje. Veoma uzbudljiv i napet film, sa dozom autentičnog saspensa. Verno preslikava sadašnjost i generacijske probleme i izazove sa kojima se mladi svesno suočavaju.

DEJAN (dokumentarni film, 10 minuta) Slađana Stojanovića, u produkciji Radio televizije Srbije/ dopisništvo Vranje

Autor ovog filma odlučuje da napravi priču na temeljima komparacije u okviru jednog lika kojeg posmatra kao homonim. Stvari koje on kod njega upoređuje su svakako razlog za film jer je Dejan pravoslavni sveštenik koji igra američki fudbal. Za Dejana to nije ništa čudno ni jedinstveno, a autor filma tu ležernost i jednostavnost uspešno prenosi. Za Dejana je to jedan sasvim običan dan, za nas je to interesantna filmska priča koja nas tera da razmislimo koje tačke su najudaljenije tačke naše ličnosti.

MI SMO VIDELI LETO (igrani film, 20 minuta) Nikole Stojanovića, u produkciji Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu

Ovaj film nas na magičan način vraća u detinjstvo i njegovu bezbrižnost koja se okončava odlaskom glavne protagoniskinje Ene iz svog grada i daleko od svojih najboljih prijatelja. Na suptilan i emotivan način opisuje odrastanje i bol koje ono sa sobom nosi. Mogla bih reći da je ovaj film pažljiv i odmeren, a da pre svega opstaje na tačnoj atmosferi, detaljima, stanju, svojoj lepoti i naravno emocijama koje su dovedene do svog maksimuma.

VOLJA BOŽIJA (igrani film, 20 minuta) autorke Tanje Brzaković u produkciji FilmKraftwerk-a

Volja božija se na sjajan način poigrava sa našim verovanjima, sujeverjem, karmom, mislima ili kako god da nazivate ono u šta verujete, a šta pokreće točak sreće. Ovaj film je komedija u svojoj srži sa tragičnim krajem koji i postavlja pitanje volje Božije. Likovi su više tipski tj. predstavnici određenih društvenih grupa, u ovom slučaju časnih sestara i kriminalaca. I upravo to je tema za film i raspravu jer je sve bazirano na toku radnje u okviru koje se sudaraju društvene suprotnosti. Zanatski vešt i precizan.

ZALAZAK (igrani film, 7 minuta) autorke Dušanke Belada u produkciji Akademije umetnosti u Novom Sadu

Stari bračni par rekapitulira svoju mladost, ljubav i odluke. Odlučuju da priznaju neke stvari iz prošlosti i da oproste jedno drugom jer je njihov život kao i zalazak sunca koji ih prati, tik pred svoj veličanstveni kraj. Nežan film, sa istančanim “ženskim” senzibilitetom za pripovedanje, na ivici patetike, ali sa te ivice ne prelazi zahvaljujući veštini rediteljke. O velikim temama na lak i suptilan način kroz naizgled jeftin i svakodnevni razgovor.

JESENJI VALCER (igrani film, 18 minuta) autora Ognjena Petkovića u produkciji kuće MANSARDA

Jesenji valcer je priča o bračnom paru koji pokušava da izađe iz oblasti unutar koje se odvija rat. Ovo je metaforična priča o ceni slobode koju moramo da zaslužimo. Na surov i emotivan način priča u stvari o jednoj plemenitoj ideji. Vešt, jedinstven u stilu i načinu pripovedanja, u svoj svojoj surovosti i realizmu u stvari pomalo fantazmagoričan. 

ISOLAND (dokumentarni film, 30 minuta) autorke Nikoline Spasić

Jedan od onih filmova koji je važan. Važan u ovom trenutku kada je tema Kosova u svom zenitu, a ovo nije priča o Kosovu niti o njegovim granicama i vlasnicima. Ovo je priča o deci u kosovskim enklavama koja se prvi put u životu susreću sa pozorištem. Glumci Milan i Nikolina igraju predstavu u njihovim malim i zatvorenim mestima i to je jednako veliki događaj za njih kao i za decu. Film o tome šta se stvarno na Kosovu događa u njegovoj svakodnevici i kako u njemu žive oni koji sa najvažniji - deca. U trenutku kada se postavljaju egzinstencijalna pitanja pozorište je poslednja tema kojom bi trebalo da se bavimo ili uopšte nije tako….