Treći dan 10. BEFEMON-a, Bečejskog festivala monodrame otvara makedonski glumac Gjorgji Jolevski sa svojom monodramom "Poslednja Krapova traka". Predstava je nastala po tekstu Semjuela Beketa a režirao ju je Gjorgji Jolevski.

O GLUMCU:

Gjorgji Jolevski je jedan od najpoznatijih glumaca Makedonskog narodnog teatra u Skoplju. Rođen je 1964. u Bitolju. Diplomirao je na Fakultetu dramskih umetnosti u Skoplju u klasi prof. Ljubiše Georgijevskog. Od 1999. godine zaposlen je u Makedonskom narodnom teatru. Između 2008. i 2011. radio je kao profesor glume na Evropskoj filmskoj akademiji ESRA u Skoplju. Usavršavao se u Velikoj Britaniji, Americi, Salcburgu, Seulu i Avinjonu. Učestvovao je na pozorišnim festivalima u Kairu, Njujorku, Moskvi, Istanbulu, Berlinu, Parizu, Kanu, Krakovu...Do sada je tumačio uloge Hamleta, Mefista, Kaligule, Estragona, Tartifa, Edipa, Stavrogina, Oberona i mnoge druge.Igrao je u više od 20 filmova i TV serija. Pored glume bavi se režijom i produkcijom. Dobitnik je brojnih nagrada u Severnoj Makedoniji i drugim državama, među kojima je i Sterijina nagrada.

O PREDSTAVI:

Krapova poslednja traka napisana je posle velikog užasa Drugog svetskog rata, postavljajući ključne ljudske dileme: Koliko daleko može ići ljudska surovost? Šta je smisao života? Da li vredi živeti u svetu kao što je ovaj? Imamo li volje za životom? To su pitanja koja su karakteristična za egzistencijalizam, kome, na neki način, pripada i Beket. On se u svim svojim delima bavi pojedincem koji teško i nerado prihvata svet u kome živi, svet muka, teškoća, besmislenosti do apsurda. Vreme ne prolazi i baca ga u očaj, pa mu tama i mrak postaju prijatelji, društvo u kojem se oseća najugodnije, ali i sa stalnom dilemom da li nastaviti da živi ili ne. U Beketovim likovima možete prepoznati i Dostojevskovog Raskoljnikova, Šekspirovog Hamleta, Kafkinog Jozefa K. - likove koji imaju slične, ako ne i iste dileme kao Beketov Krap. S druge strane, priča o samom komadu, pisanom fragmentarnom dramaturgijom, i to daleko pre postmoderne drame, predstavlja veoma toplu ljubavna priču usamljenog starca, gluvog, poluslepog i obolelog od demencije, koji je u stalnom dijalogu sa samim sobom, preko snimaka koji su dokaz njegovog postojanja. On treba da se seti ljubavi i voljene osobe, da bi pronašao smisao svog postojanja, koji mu je ostao u formi audio zapisa. Tu je njegov život, tu je njegova ljubav, tu je sve, dok on živi ništavilo.Beket ne nudi rešenja već deluje kroz nejasnoće i vodi vas putevima o kojima nismo ni sanjali da postoje. Bilo je zadovoljstvo lutati kroz ova dva i po meseca mraka, ali stalno vođen svetlošću. Izbijanje pandemije je, s jedne strane, zaustavilo pripreme za početak planiranog ostvarenja predstave, ali se s druge strane ispostavilo da je to predviđanje, jer je Krap, glavni junak, čovek koji je u svojevrsnoj samoizolaciji 40 ​​godina, odbijajući da živi u svetu kakav danas jeste.