Na sceni Gradskog pozorišta Bečej u subotu, 27. maja, gostuje Gradsko pozorište Semberija iz Bijeljine sa predstavom "Državni lopov". Po tekstu Fadila Hadžića predstavu je režirao Ivan Petrović. Igraju: Dušan Ranković, Nenad Blagojević i Mihailo Maksimović.

Početak je u 20 časova, a ulaznica 300 dinara.

O predstavi:

"Državni  lopov" je i danas tematski aktuelan, društveno angažovan komad Fadila Hadžića iako je nastao pre četrdeset godina i svoju reepcijsku proveru doživeo na brojnim pozornicama širom bivše nam domovine Jugoslavije. Hadžić je urbani komediograf nušićevske linije, on crpi nadahnuće iz neposredne stvarnosti u gotovo svim svojim komadima. Energijom pravog satiričara Hadžić na pozornicu izvodi dva zatvorenika u istoj ćeliji. Jedan je sitni lopov i ljubavni prevarant, a drugi državni činovnik koji je došao u sukob sa zakonom. Pa, iako je dospeo u pravi zatvor, prema "državnom  lopovu", službeniku uhvaćenom u prestupu, zatvorski čuvar se ponaša zaštitnički. Ritualom ponašanja prema tom izuzetnom uhapšeniku satiričar nas podseća, da hijerarhizacija postoji i u kaznenim institucijama. Finim satiričnim otrovom začinjena, ova komedija nas opominje na ona izvitoperenja morala i naših naravi koja su nepopravljiva od kako je sveta i veka.      

Milivoje Mlađenović     

O piscu:

Fadil Hadžić je autor 60 pozorišnih komedija i spada u red najizvođenijih savremenih komediografa. Osnivač je zagrebačkih pozorišta „Кerempuh”, „Кomedija” i „Vidra”, jedan je od suosnivača Filmskog festivala u Puli, pokretač festivala „Dani satire” i listova za kulturu „Telegram” i „Oko”. U bogatoj karijeri bio je novinar, književnik i publicista, filmski reditelj i scenarista. Кod publike je postigao veliki uspeh filmovima ,,Desant na Drvar” (1963) i „Sarajevski atentat” (1968). Zapažen uspeh su imali još filmovi: „Lovac na jelene” (1972), „Кonjuh planinom” (1966) i „Novinar” (1979). Zahvaljujući komediografskoj plodnosti, aktuelnosti, komunikativnosti i angažovanosti svojih komedija, kao i raznovrsnosti i spontanosti njihove komike, postao je jedan od najizvođenijih dramskih pisaca u Jugoslaviji. Od svojih prvih komediografskih dela u kojima je mestimično blizak Nušiću, preko maštovite komedije „Pet ludih sinova” (1954), uperene protiv snobovskog veličanja i fetišiziranja apstraktne umetnosti, te „Hotela za luđake” (1957), koji je već u dosluhu s teatrom apsurda i komične fantazije u brehtovskom duhu „Ljudi i majmuni” (1962), kao i preko satirično-društvenih komedija „Političko vjenčanje” (1968), "Dobro jutro, popovi” (1973), „Naručena komedija” (1974), „Centrala” (1976), ,,Državni lopov” (1977), „Čovjek na položaju” (1977) i „Ugledni gost” (1979), kojima otkriva svoj pravi komediografski domen, te preko evokacije partizanskog pozorišta u „Hitleru u partizanima” (1974), pa sve do svojih kasnijih komediografskih ostvarenja kao što su „Punjena ptica” (1980), „Češalj” (1981), „Ljubav na prvi pogled” (1982), „Zmija” (1983), „Gospoda i drugovi” (1984), „Anđeli i vragovi” (2001), Hadžić se često nekonvencionalno odnosi prema komičnom i oblikovanju komediografskih celina, te ostvaruje polemičku sliku naše savremenosti i nas samih. Verovao je u smeh kao duhovnu i moralnu terapiju i nastojao kao Molijer i Nušić, da bude lekar svojih savremenika i društva.

(iz press materijala Gradskog Pozorišta Semberija)