Pod otvorenim nebom u dvorištu Ekonomsko-trgovinske škole 19. septembra premijerno je izvedena predstava „Laža i paralaža“ Jovana Sterije Popovića u koprodukciji Gradskog pozorišta Bečej i Gradskog teatra Novi Sad. Žanko Tomić, koji je potpisao i režiju Kočićevog „Jazavca pred sudom“, prethodne, umetnički znatno bleđe saradnje ova dva pozorišta u sklopu projekta „Školska lektira u pozorištu“, postavio je uspelo i duhovito osavremenjenu verziju Sterijinog klasika o dva prevaranta koji minhauzenovskim lažima opsene jednu devojku i njenog oca kako bi, na više načina, omastili brke. Kamp kućica i mali podijum ispred nje, i izvedba nekih od trenutno najboljih vojvođanskih glumaca – pre svih, Radoja Čupića – bili su dovoljni da, uz prijatan ambijent školskog dvorišta, od premijerne večeri naprave pravi gradski događaj, ne samo usko umetnički, što je brojna publika prepoznala i nagradila dugim aplauzom. Nažalost, improvizovano gledalište nije moglo ponuditi dobru vidljivost scene sa svakog mesta. Zbivanja „Laže“ počinju u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, kako se „proaktivno“, a zapravo opsenarski, upravo lažljivo i paralažljivo, danas zvanično naziva biro za nezaposlene. Kako bi se okoristio, dvojac hohštaplera, zavodnik i izelica, preduzimaju ono što u smutnim i oskudnim vremenima, kakvo je naše, najbolje prolazi – prodaju snove. A njihove žrtve, otac i ćerka, predisponirani su da tu snoviđajnu maglu kupe – ona gutanjem ljubića, čemu se naučila još u internatu, on praćenjem neizbrojnih tv serija (u predstavi se spominju Sandokan, Sulejman i Mala nevesta). Lažina i paralažina podvala tu, dakle, predstavlja tek korak dalje. Pravo je pitanje, međutim, kako je moguće da je ovaj, u Americi bi rekli, „white trailer trash“, odnosno belački kamp-prikolica šljam, toliko lakoveran, toliko lišen racionalnosti i smisla za realnost da poveruje u tako besomučne lagarije prema kojima bi i malo dete zadržalo rezervu. – Čini se, jedino usled svoje temeljne egzistencijalne uskraćenosti, praznine, upravo poraza. Samolaža je pretpostavka mnogih današnjih laža i paralaža. Napokon, samolaži ne izmiče ni sam varalica. Jedno od boljih rediteljskih rešenja i intervencija na dramskom predlošku predstavlja scena raspleta. – Po zavodnika-varalicu dolazi na kraju njegova žena s dečijim kolicima – gotovo da bismo mogli reći njegova majka, s kolicima za njega samog. Ona okončava igru, raspršuje kolektivnu fantaziju, uzima muža za ruku i odvodi kući. Naime, nikakve tu drame i obračunavanja nema između prevaranata i prevarenih. Prava, i jedina, drama je tek u pojedincu, trauma buđenja iz slatkog sna, i povratka u realnost. Jedino izelica sve vreme odoleva samolaži – štiti ga valjda duhovna skučenost, okolnost da od sve praznine oseća samo onu od koje zavijaju creva. I.K.

Maestralna Seka Sablić

Životna priča o velikoj operskoj divi Mariji Kalas ispričana je kroz jedan master class u dramskoj predstavi „Master klas Marije Kalas“ Bitef teatra iz Beograda, u režiji Alise Stojanović, koja je izvedena 3. oktobra u Gradskom pozorištu Bečej.

Već izlaskom na scenu, Jelisaveta Seka Sablić koja tumači lik Marije Kalas, je pobrala dug i jak aplauz bečejske publike. Maksimalnom identifikacijom s likom, dobrom komunikacijom sa publikom, maestralnom glumom Sablić dočarava lik profesorke solo pevanja koja buduće studente na jedan prilično surov način upućuje na suštinu operskog pevanja i one bitne nijanse umetnosti, a samo na momente otkriva sebe iz jednog neobičnog ugla koji ukazuje na motive koji su pokretali svetski poznatu opersku divu i njenu ličnu tragediju. Uspehu predstave su doprineli i mladi glumci Aleksandar Stamenković, Tanja Matić, Goran Trpeski, Zoran Gavrilović, Dragan Milenković. Predstava je bila pravi doživljaj, po nekim komentarima gledalaca vrlo inspirativna i „dobar energijski pokretač“. LJ. M.

Gostovanje u Tuzli je usledilo na poziv Udruženja mladih Tuzle, a predstava je igrana u okviru "Dana Pozorišta mladih" u zdanju Bosanskog kulturnog centra, pred gotovo 500, pretežno mladih ljudi. Iako su prve reakcije, odmah posle početka predstave, bile stidljive (po rečima posetilaca u reč "seks" u naslovu predstave implicirala je slobodnije sadržaje), predstava je na kraju dobila veliki i mora se reći potpuno zasluženi aplauz. Domaćini su bili prezadovoljni kvalitetom predstave, a gosti, odnosno ansambl Omladinske drame Gradskog pozorišta Bečej, prijemom, smeštajem i uslovima koje su imali u Tuzli. Pored ansambla Gradskog pozorišta na "Danima Pozorišta mladih", koji traju sedam dana, nastupila su i pozorišta iz Tuzle, Sarajeva, Banjaluke, Zenice, Mostara, Zrenjanina, Visokog i Konjica. U razgovorima sa predstavnicima Udruženja mladih Tuzle i Gradskog pozorišta Bečej dogovoreno je da se saradnje dve ustanove (i dva grada) nastavi.

U okviru Kulturnog leta u Gradskom pozorištu veliko interesovanje publike je privukao kabare Milana Laneta Gutovića „Obično veče“ (29. jula) za koje se tražila ulaznica više. Jedan od najpopularnijih kabaretskih programa koji se izvodi više od decenije u zemlji i svetu, privlači veliku pažnju publike i uvek je svež i nov zahvaljujući nonšalantnosti Laneta Gutovića i njegovom smislu za humor. Jednom prilikom, na pitanje otkud inspiracija za stalnim izmenama teksta, Gutović je rekao: „Svi događaji u našoj zemlji su sami po sebi inspirativni i uopšte nije potrebno da čovek ima maštu da bi našao materijal za predstavu. Ja samo pokušavam da od nečega što nije smešno napravim nešto što olakšava život i ova predstava je tako koncipirana da ne postoji nikakva tragedija što se dogodi u životu, a da čovek ne može da se smeje. I nasmeje se.“

Real tribute bend Queen Interesovanje mlađeg dela publike privlačili su i koncerti Alberta Kristića, studenta Muzičkog univerziteta u Kelnu i docenta za udaraljke na latino, jazz, pop, rock i fanky odsecima u nekoliko muzičkih škola u Nemačkoj. (Albert Kristić je prethodnih godina u okviru Kulturnog leta održavao radionice perkusije koje su bile masovno posećene.) Jedan od koncerata održao je 26. jula sa prijateljima Tiborom Sičom (gitara), Vladimirom Gurjanovim (gitara i vokal), Nenadom Zelićem (bas gitara) i specijalnim gostom Arpadom Serdom (vokal i usna harmonika).

Takođe su bili interesantni koncerti najboljih real tribute bendova Srbije, gde su na drugom delu festivala Real Tribune Fest Volume 2 (1. avgusta) nastupili Queen i Azra. Nastup benda koji je izvodio muziku grupe Queen je zagrejao atmosferu, dok su „članovi“ grupe Azra podigli publiku na noge. Nastup Azre je trajao više od sat i po vremena, da bi ih raspoložena publika tek posle nekoliko izlazaka na bis pustila da siđu sa scene i ispratila gromoglasnim aplauzom. Grupa Azra je ustvari bend pod nazivom „Branimir i neprijatelji“. Po rečima Branimira, pevača grupe, trenutno pripremaju spot i prvi album na kojem će biti njegova autorska muzika i tekstovi.

U okviru Kulturnog leta u Gradskom pozorištu gostovali su glumci Tatjana Kecman i Nenad Gvozdenović sa pozorišnim predstavama Kult Teatra iz Beograda. „Deset naprema jedan“ (10. jul) je monodrama i autorski projekat Tatjane Kecman, o kojoj glumica kaže da je „lagana komedija o deset ženskih likova, kakve, srećom, ne viđamo svaki dan“, a u predstavi se iz muške perspektive otkriva paničan strah u vezi sa ženidbom. Predstavu „Kir Janja“ po motivima komedije Jovana Sterije Popovića, dvoje glumaca odigrali su zajedno 16. jula.

stog dana u popodnevnim satima, Nenad Gvozdenović je odigrao i dečiju pozorišnu predstavu „Robinzon Kruso na pustom ostrvu“, koja predstavlja koncept interaktivnog teatra za decu, to je pozorište-igralište gde svaka igračka ima funkciju i deo je scenografije, a pruža mogućnost da deca ožive Robinzonove avanture. Ova dečija predstava se godinama izvodi na Adi Ciganliji u Beogradu u prirodnom i autentičnom ambijentu pustog ostrva sa neobičnim ljuljaškama, penjalicama, čamcem-vrteškom, peskom, što za decu predstavlja posebnu atrakciju, u kojem im Robinzon prikazuje svoja uzbudljiva iskustva i veštine preživljavanja od pravljenja luka i strele, zamki, paljenja vatre do pletenja korpi i ribarske mreže...

LJ.M.

Program Kulturnog leta 2008 u Gradskom pozorištu je počeo 1. jula predstavom Kos Dejvida Herovera u režiji Zijaha Sokolovića koji je i igrao u predstavi zajedno sa glumicom Olgom Pakalović. Predstava je odigrana u bašti Gradskog pozorišta na specijalno pripremljenoj bini sa ograničenim brojem mesta, koja su ovog puta bila popunjena.

Postizanju snažnog efekta je doprinela i scenografija, muzika i svetlosni efekti. Predstava Kos je premijerno izvedena u februaru ove godine u Sisku i izazvala je različite reakcije, ostavljajući publiku u šoku, jer dotiče problem - seksualno zlostavljanje maloletnika - koji postaje deo naše svakodnevnice.

LJ.M.

Dečiji dramski studio Premijera predstave „Čimi“ U Gradskom pozorištu Bečej 23. aprila premijerno je odigrana predstava „Čimi“ u izvođenju članova starije grupe Dečijeg dramskog studija koju čine Simonida Mandić (Čimi), Mariana Milovanov (Liska), Darija Subakov (Roza), Gordana Adamov (Nana), Đorđe Ilčešin (Dimbi), Božidar Bečejac (Dambi), Filip Sadžakov (Moksi).

Predstavu je režirala Lilijana Arsenov Ivanović po tekstu bugarskog pisca za decu Borisa Aprilova. Kostime i scenografiju je uradila Isidora Dunđerski, a muziku je napisao Dragoslav Lalić. Većina članova ove grupe ima glumačkog iskustva, dok se nekoliko njih prvi put pojavljuje na sceni. „Dobro smo odradili predstavu. Imali smo malih problema pri probama, ali smo to sve do kraja uskladili i bilo je dobro. Očekivali smo malo više publike i nadamo se da će ih na Majskim igrama biti više“, bio je komentar Đorđa Ilčešina, dok je Gordana Adamov sa osmehom rekla: „Predstava je uspela i radujem se pošto je ovo moja prva predstava.“

Predstava se priprema od novembra prošle godine i za rad sa ovom grupom dece angažovana je profesionalna rediteljka iz Zrenjanina Lilijana Arsenov Ivanović. „Prvi put radim u Bečeju i prvi put radim ovu vrstu predstava, gde igraju deca za decu. Za mene je to novo iskustvo, doduše dosta naporno. U početku je bilo mnogo otpora, jer su deca navikla da rade na drugačiji način. Ja sam se prema njima ponašala kao da su profesionalci, terala sam ih da uče, misle i sami pronalaze glumačka rešenja. Na kraju sam uspela u tome, drago mi je što je tako, a mislim da je i njima. Nadam se da će im ono što su naučili od mene ostati i za ubuduće, jer, koliko sam shvatila, većina njih ima nameru bar do srednje škole da se bavi pozorištem. Imali smo i maler da poslednje tri probe igramo bez devojčice koja glumi Čimija, međutim, mogu da kažem da su me deca prijatno iznenadila, potrudila su se i sve je ispalo dobro“, rekla je Lilijana Arsenov Ivanović.

LJ.M.

Koncert umetničke muzike Harmonike za pamćenje Nosilac međunarodnih nagrada i priznanja, orkestar AKUD „Sonja Marinković“ pod dirigentskom palicom Gorana Penića predstavio se delima V. A. Mocarta „Mala noćna muzika“, Slavka Šuklara „Boje“, Morisa Ravela „Bolero“, Stevana Divjakovića „Simfonijeta“, Johanesa Bramsa „Mađarska igra br.VI“ i Stevana Hristića „Grlica“.

Izuzetan doživljaj koji su članovi orkestra priredili vrhunskim izvođenjem dobro odabranih kompozicija i sviranjem bez nota, bečejska publika je nagrađivala gromoglasnim aplauzom, oduševljenjem i pozivom na bis. Realizaciju koncerta pored muzičke škole „Petar Konjović“ su pomogli opština Bečej, Gradsko pozorište i PIK „Bečej“.

Koncert orkestra Gudači sv. Đorđa Muzika vrhunskih izvođača U Gradskom pozorištu u utorak je održan koncert orkestra Gudači sv. Đorđa sa violinistom Gordanom Nikolićem, a povodom obeležavanja 60 godina postojanja muzičke škole „Petar Konjović“. Muzička škola je u saradnji sa Muzičkom omladinom Novog Sada, a pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture organizovala gostovanje orkestra Gudači sv. Đorđa iz Beograda i tako omogućila bečejskoj publici da uživa u koncertu umetničke muzike vrhunskih izvođača.

Kamerni orkestar Gudači sv. Đorđa osnovan je 1992. godine u Beogradu i nakon osvajanja prve nagrade na Međunarodnom takmičenju Muzičke omladine održanom u Beogradu 1996. godine postaje jedan od najznačajnijih orkestara u zemlji. Poseban gudački kvalitet u tonu postaje jedna od najprepoznatljivijih karakteristika orkestra. Od 2006. godine muzički direktor orkestra je Gordan Nikolić, violinista svetskog ranga, koji je član Londonskog simfonijskog orkestra i Holandskog kamernog orkestra i profesor na Kraljevskom koledžu u Roterdamu.

Gosti su na koncertu, koji je trajao sat i po vremena, izveli Simfoniju „Alsanto sepolcro“ Vivaldija, koncert za violinu i gudače u C-duru Hajdna i serenadu za gudače u C-duru Čajkovskog. Potvrda da bečejska publika nema često priliku da prisustvuje koncertima klasične muzike vrhunskih izvođača, pa tako nije stekla ni osnovnu kulturu ponašanja u takvim prilikama, je i diskretna opaska koncert majstora Gordana Nikolića upućena publici: „Po pravilu se između stavova ne tapše!“

LJ.M.

Retrospektiva bečejske zabavne muzike „Ko to tamo svira?“ Brojnu publiku su privukla dešavanja koja su održana 22. marta u Gradskom pozorištu povodom retrospektive bečejske zabavne muzike. U galeriji „Krug“ je otvorena izložba fotografija koja predstavlja svojevrstan vremeplov kroz muzički život Bečeja i obuhvata period od tridesetih do devedesetih godina prošlog veka. Na fotografijama posetioci mogu videti muzičare i orkestre koji su svirali na igrankama i priredbama, neke od grupa koje su postojale u Bečeju iz tog perioda, a najveći broj fotografija prikazuje grupu „Sygma“ iz nekoliko postavki. Nakon izložbe je u pozorišnom klubu održana promocija knjige „Ko to tamo svira?“ autora Zoltana Čorbe, dugogodišnjeg člana grupe „Sygma“, novinara koji danas živi i radi u Budimpešti. Na promociji knjige su učestvovali autor Zoltan Čorba, urednik Goran Crnojački i Velimir Cvejanov, direktor Gradskog pozorišta, koje je izdavač knjige.

O nastanku knjige „Ko to tamo svira?“ Zoltan Čorba je rekao da je ideja potekla od Đerđa Kulunčiča nakon druge retrospektive održane 1997. godine. „Prisutni muzičari su bili dirnuti činjenicom da određeni broj starih muzičara koji su učestvovali na prvoj retrospektivi, nisu više među živima. Tada smo shvatili da je to jedna priča koja pripada kulturnom istorijatu ovog grada i da je krajnje vreme da se ona i napiše. Kako je moja osnovna struka novinarstvo, to je i jedan od razloga što je ovaj zadatak pripao meni. Najveća zasluga što je knjiga ugledala svetlost dana, pripada Bobi (dr Bogdan Aleksandrić) koji je insistirao na tome i podsticao me da je napišem. Pripreme za knjigu su počele pre četiri godine sa željom da se knjiga objavi za desetogodišnjicu, to jest za treću retrospektivu. Dugujemo veliku zahvalnost i izdavaču, Velimiru Cvejanovu i Gradskom pozorištu, koji je tu ideju i lično podržao.“

Autor knjige je pored ostalog istakao da je postojala dilema sa kojim periodom da se knjiga završi. „Dogovorili smo se da to bude sa prepričavanjem prve retrospektive. U knjizi su oni čija je priča manje-više završena, počev od grupe „ABC“ sa čika Pericom i Mošom koji su svirali još 40-tih godina, a koji će nastupiti i na ovoj retrospektivi. Knjiga obuhvata orkestre koji spadaju u grupu zabavljačkih orkestara, kojima je to bio prvenstveni cilj. Nadam se da nam mlađi muzičari neće zameriti što nisu obuhvaćeni ovom knjigom, jer je jasno da posle nas, mislim na „Sygmu“, pošto sam ja bio njen dugogodišnji član, su se u Bečeju pojavile druge grupe i muzičari, koji spadaju u grupu autorskih bendova, kao što je Tanja Banjanin, „Eva Braun“, „Popcycle“ i drugi koji su imali mnogo više uspeha, snimili ploče, CD i oni spadaju u drugu priču koja još traje.“

Čorba je naveo postojanje još jednog razloga zašto se prihvatio pisanja knjige: „To je osećaj duga prema ovom gradu iz kog sam potekao, u koji se rado vraćam i ovo je na neki način moj mali doprinos rodnom gradu“.

U ime izdavača, Gradskog pozorišta, o knjizi „Ko to tamo svira?“ je govorio Velimir Cvejanov: „Ponosni smo na ovu knjigu, jer ona govori o Bečeju mnogo više nego što je nabrajanje muzičkih sastava, njihovih članova i instrumenata na kojima su svirali. Knjiga predstavlja relevantan dokument koji svedoči o tome da je Bečej bio i biće evropski mali grad. Ovo je prvi deo, nadam se da će uskoro biti i drugi, počev od 70-tih godina naovamo, na čega upućuje i sam autor, jer se knjiga simbolično završava sa tri tačke.“ Knjiga „Ko to tamo svira?“ je reprezentativno izdanje za koje je dizajn uradio akademski slikar Vojin Reljin, a grafičku pripremu grafički inženjer Borislav Đukanović. Knjiga je dvojezična (srpski i mađarski jezik), izašla je u 600 primeraka, može da se kupi u Gradskom pozorištu po ceni od 600 dinara. „Sve je urađeno da cena bude što povoljnija i dostupna što većem broju publike, čemu je u velikoj meri pomogla lokalna samouprava“, naglasio je Cvejanov.

Po završetku promocije knjige „Ko to tamo svira?“ usledio je koncert koji je započet autorskom pesmom Anđelka Zeremskog, koja je napisana za retrospektive koje se održavaju svakih deset godina, a u izvođenju „ABC“ orkestra u proširenom sastavu: Perica Stojšin, Momir Sekulić-Moša, Anđelko Zeremski, Rastislav Petričević-Rale, Miodrag Živkov-Tacko, Zoran Dunđerski i Goran Sadžakov. Na koncertu su nastupale grupe „Spektar“, „Okean“, „Kantri bend“, „Zora“, „Vatreni točak“ i „Sygma“, neke u izmenjenim, proširenim sastavima ili pojačane podmlatkom. Na koncertu je učestvovalo oko četrdeset muzičara, neki su samo za ovu priliku doputovali iz inostranstva, što je i kod izvođača i kod publike budilo dodatne emocije. Frontmen grupe „Sygma“ Raša Berak je „dizao“ atmosferu, na šta je publika adekvatno odgovarala, a jedna od poslednjih postavki grupe „Sygma“ je po prvi put uživo izvela autorsku kompoziciju, koju je pevao Janoš Kasaš, a za koju su potrebni prateći ženski vokali, tako da su za ovu priliku imali svesrdnu pomoć Izabele Čorbe, Gordane Kuzmanović-Sadžakov i Nataše Radosavljević.

Posle tri sata muzičkog putovanja kroz vreme, pevanja, priče, smeha, ovacija, izvođači su pokazali da su još uvek vedrog duha i zaljubljenici u muziku i da su ostali dobri zabavljači, kako ih je nazvao autor knjige „Ko to tamo svira?“. Koncert je završen zajedničkim nastupom svih muzičara, što je publika sa oduševljenjem prihvatila, a po svemu sudeći većina će ovaj koncert pamtiti do sledeće retrospektive. LJ.M.

Premijera predstave Omladinskog dramskog studija „Sve što ste želeli da znate o seksu...“ U petak (14. marta) je u Gradskom pozorištu izvedena premijerna predstava Omladinskog dramskog studija pod nazivom „Sve što ste želeli da znate o seksu, a niste smeli da pitate...“ u režiji Anete Tucakov. Scenografiju za predstavu su uradili maturanti Osnovne škole „Zdravko Gložanski“, kostimografkinja je Gabrijela Sel, a uloge su tumačili Ana Martinov, Tatjana Avramov, Nikola Petrović, Jelena Rea Ćirić, Denis Đuričin, Gordan Ličanin, Rajko Prkosovački, Miloš Blažin, Ana Bilogrević, Jelena Barjaktarović i Milana Mraović.

Predstava je realizovana u okviru projekta „Artbuilding“, koji je odobren od strane Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu. Nešto više o predstavi rekla je Aneta Tucakov, glumica, koja se po drugi put našla u ulozi rediteljke: „Ideju za predstavu nam je dao reditelj Robert Takarič i pomogao malo oko postavljanja predstave, a mi smo je sproveli u predstavu performans. Pratili su nas isti problemi kao i prošle godine. Pošto su u pitanju školarci, tu su obaveze oko škole, raspust i drugo. Počeli smo u novembru, imali smo dosta pauza, ali smo intenzivno radili dva meseca i rezultat je tu. Imali smo jako lepu saradnju sa Omladinskim klubom Bečej, dva člana kluba su učestvovala u predstavi i nadam se da ćemo i ubuduće sarađivati. Prošle godine smo pravili mnogo ozbiljniju predstavu, a sad smo namenski pravili baš za omladince. U predstavi ima njihovih fazona, rečnik, žargon, znali smo da će to da prođe, a videlo se i po reakcijama publike. Sa ovom predstavom idemo na Majske igre. Pre toga ćemo imati još nekoliko puta nastupa za škole, a posle ćemo, nadam se, ići na sve festivale amaterskih pozorišta“, rekla je Aneta Tucakov.

Koordinatori na projektu „Art-building“ su Vojislav Prkosovački i Mirjana Kolundžić Kuzmanović, koja je rekla da je predstava finale projekta. Inače, pre početka pozorišne predstave, premijerno je prikazan kratkometražni film o tome kako nastaje jedna pozorišna predstava.

Obzirom da je primećeno da veliki broj mladih ljudi ne razlikuje osnovne pozorišne termine, šta je scenario, a šta scenorgafija i tako dalje, napravljen je film koji prati nastanak jedne predstave počevši od okupljanja glumaca, preko proba čitanja do premijere. Scenario sam uradila ja, a režiju i montažu Đorđe Pivnički. U okviru nastanka pozorišne predstave, na osnovu postojećeg dramskog predloška (film Vudija Alena) imali smo i radionicu kreativnog pisanja, gde su omladinci sami menjali i prilagođavali tekst kako bi predstava bila što jasnija“, rekla je Mirjana Kolundžić Kuzmanović.

Nakon premijere učesnici u predstavi nisu krili oduševljenje, istakli su da je tempo rada poslednjih dva meseca bio intenzivan, ali je reakcija publike potvrdila da se trud isplatilo. LJ.M.

Predstava „Žeđ i glad“

U Gradskom pozorištu je u sredu odigrana predstava „Žeđ i glad“ po tekstu Ežena Joneskua u režiji Ivana Vukosavljeva koju su izveli glumci ansambla Kamerne scene „Miroslav Antić“ iz Sente. Amaterski ansambl Kamerne scene iz Sente postoji već dvadeset godina u kojem deluju tri uzrasne grupe. Imali su preko šezdeset premijernih predstava za odrasle, omladinu i decu sa kojima su učestvovali na smotrama amaterskih pozorišta Srbije i osvajali nagrade. U okviru kulturnog leta 2007. godine bečejska publika je imala priliku da vidi i monodramu „Boginje“ u izvođenju Mirjane Savin, a koja deluje u okviru Kamerne scene „Miroslav Antić“.

Lj. M

Poklon predstave za praznike

U Gradskom pozorištu Bečej 10. januara odigrane su dve dečije pozorišne predstave u izvođenju Dečijeg pozorišta iz Subotice. Prva predstava je bila na mađarskom jeziku „Mátyás király bolondja“, a zbog bolesti glumaca, umesto najavljene predstave „San kuhinjske noći“ na srpskom jeziku, izvedena je predstava „Vreme je za bajku“. Glavne uloge su tumačili Svetlana Avramović i Miroslav Marković koji su uspešno animirali brojne mališane u publici i uz njihovu svesrdnu pomoć izveli dobro znanu priču o Crvenkapi i vuku. Modifikovani scenario sa dosta gegova izazivao je smeh, ali i podelu publike, jer su jedni navijali za Crvenkapu, a drugi za vuka.

Predstava se priprema od novembra prošle godine i za rad sa ovom grupom dece angažovana je profesionalna rediteljka iz Zrenjanina Lilijana Arsenov Ivanović. „Prvi put radim u Bečeju i prvi put radim ovu vrstu predstava, gde igraju deca za decu. Za mene je to novo iskustvo, doduše dosta naporno. U početku je bilo mnogo otpora, jer su deca navikla da rade na drugačiji način. Ja sam se prema njima ponašala kao da su profesionalci, terala sam ih da uče, misle i sami pronalaze glumačka rešenja. Na kraju sam uspela u tome, drago mi je što je tako, a mislim da je i njima. Nadam se da će im ono što su naučili od mene ostati i za ubuduće, jer, koliko sam shvatila, većina njih ima nameru bar do srednje škole da se bavi pozorištem. Imali smo i maler da poslednje tri probe igramo bez devojčice koja glumi Čimija, međutim, mogu da kažem da su me deca prijatno iznenadila, potrudila su se i sve je ispalo dobro“, rekla je Lilijana Arsenov Ivanović.

LJ.M.