U bašti Pozorišnog kluba od 15. do 18. jula biće prikazan ciklus filmova Mela Bruksa. Ovaj holivudski glumac, reditelj, kompozitor i scenarista pre dve nedelje proslavio je 98. rođendan. I dalje aktivno radi i najavljuje skori izlazak nastavka svog filma „Svemirske lopte“. Spada u red samo 19 umetnika koji su u karijeri dobili tzv. EGOT, filmski Gren slem, nagrade Oskar, Toni, Gremi i Emi.
U okviru ciklusa biće prikazana četiri filma:
15. jul – Producenti (1957)
16. jul – Dvanaest stolica (1959)
17. jul – Visoka napetost (1977)
18. jul – Smešna strana istorije (1981)
Projekcije počinju u 21.00. Ulaz je slobodan.
U slučaju lošeg vremena projekcije će biti održane u velikoj sali Pozorišta.
O autoru:
Rođen je 28. juna 1926. godine kao Melvin Kaminski – na kuhinjskom stolu ruševne zgrade u Bruklinu. Porodica mu je živela u apsolutnom siromaštvu koje su Bruksovi biografi opisivali kao „dikensovsko“. Otac mu je bio nemački Jevrejin iz Gdanjska, a majka mu je takođe Jevrejka iz Kijeva u Ukrajini. Zadirkivan od drugova zbog sitnog rasta i bolešljiv, Bruks se sa pozorištem sreće slučajno. Njegov ujak koji je radio kao taksista dobio je dve karte za mjuzikl „Sve prolazi“ Kola Portera. Posle predstave Mel saopštava ujaku da nikako neće raditi u fabrici konfekcije kao njegovi roditelji, nego da će postati glumac. Imao je 14 godina kada se zaposlio kao animator na bazenu u nekom drugorazrednom hotelu. Tamo upoznaje Badija Riča koji ga uči osnovama sviranja bubnjeva (Rič se generalno smatra jednim od najvećih bubnjara u istoriji džeza). Završio je srednju školu u nameri da upiše psihologiju. U međuvremenu je izbio Drugi svetski rat i Bruks je 1944, kada je napunio 18 godina, mobilisan i poslat u Belgiju. Bio je artiljerac i izviđač u deminerskoj jedinici. Učestvovao je u Ardenskoj bici i iz rata se vratio sa činom desetara.
Posle rata majka mu je našla posao u brodogradilištu u Bruklinu ali on radije nastupa kao bubnjar i pijanista. Kada se komičar u jednom od klubova razboleo Bruks uskače na njegovo mesto i dobija angažman. Pričao je viceve, pevao i imitirao tadašnje filmske zvezde. Počeo je da piše scenarije i privukao pažnju tada poznatog komičara Sida Cezara koji mu daje stalni posao u timu scenarista za njegov inovativni TV varijete „Your Show of Shows“. Varijete je bio veoma uspešan, prikazivao se 10 godina i doneo Bruksu prekopotrebna poznanstva – od Erola Flina do Vudija Alena.
Prešavši na film, Bruks radi kao glumac, reditelj, scenarista i producent. Prvi film mu je bio Kritičar (1963), animirana satira na umetnički film, u režiji Ernesta Pintofa, gde se čuju Bruksovi komentari. Film je dobio Oskara za najbolji kratki film.
Prvi Bruksov igrani film Producenti (1968), nastao je u režiji i po scenariju samog Bruksa. To je crna komedija o dva pozorišna producenta koji dolaze na ideju da od svojih finansijerki, starih i bogatih žena prikupe novac za predstavu koja mora da propadne a oni će bankrotirati i novac zadržati. Odabrali su mjuzikl „Proleće za Hitlera“, sa očajnom glumačkom podelom ali ne ide sve kako su planirali. Film je inicijalno dobio užasne kritike a onda sasvim neočekivano – Oskara za najbolji originalni scenario. Kasnije je stekao kultni andergraund status, najpre na američkim koledžima. Štaviše, Bruks je ovaj film pretvorio i u mjuzikl, koji je postao jedna od najpopularnijih predstava na Brodveju.
Bruksova karijera nastavlja se serijom veoma uspešnih komedija i parodija: Vruća sedla i Mladi Frankenštajn (oba 1974), Visoka napetost (1977), Smešna strana istorije (1981), Svemirske lopte (1987), Robin Hud: muškarci u hulahopkama (1993) i Drakula: mrtav i zadovoljan (1995). Bruks se najviše pamti po svojim parodijama koje su postale obrazac žanra. Gotovo da nije bilo teme koje se nije dotakao i koju nije parodirao. Gotovo svi filmovi su mu bili veoma gledani i komercijalno uspešni.
Bruks, iako je prva asocijacija na njega komedija, u karijeri je producirao i filmove drugih žanrova. Ovde pre svega treba pomenuti film Čovek slon (1980) u režiji Dejvida Linča sa Entonijem Hopkinsom, Muva (1986) u režiji Dejvida Kronenberga i Frensis (1982) sa Džesikom Lang.
Bruks je bio u braku sa Florens Baum od 1951. do razvoda 1961, sa kojom ima troje dece. Drugi brak mu je bio sa mnogo poznatijom En Bankroft (da, gospođa Robinson iz Diplomca) i trajao je od 1964. do njene smrti 2005. Iz ovog braka ima sina Maksimilijana. Zanimljivo je da su sve troje (Mel, En i Maksimilijan) dobitnici nagrade Emi.
Bruks važi za jednog od najnačitanijih reditelja u Holivudu. Strast prema knjigama ga ne napušta ni u poznim godinama. Savršen je poznavalac ruske književnosti. Politika ga nije interesovala sve do 2020. godine kada je podržao kandidaturu Džozefa Bajdena. Iako je napisao brojne veoma uspešne kompozicije, Bruks ne zna note. Jednostavno odzviždi melodiju u magnetofon a njegov aranžer transkribuje melodiju. Bruksov film „Producenti“ bio je inspiracija za naslov albuma „Achtung Baby“ grupe U2…
Mel Bruks je ostavio neizbrisiv trag u svetu zabave. Njegove bezobzirne, nekonvencionalne parodije i oštar satirični pristup oblikovali su holivudsku scenu svojim jedinstvenim stilom. Tri filma Mela Bruksa su uvrštena na listu 100 najsmešnijih filmova Američkog instituta za film: Vruća sedla (6. mesto), Producenti (11. mesto) i Mladi Frankenštajn (13. mesto). Pet Bruksovih filmova pohranjeni su u američkoj Kongresnoj biblioteci kao dela trajne kulturne i istorijske vrednosti.