U bašti Pozorišnog kluba od 15. do 18. jula biće prikazan ciklus filmova Mela Bruksa. Projekcije su od 21.00. Ulaz je slobodan.
Čuveni američki reditelj pre tri nedelje proslavio je 98. rođendan. Biografiju Mela Bruksa u najavi ciklusa (uključujući zanimljivu triviju) možete pročitati ovde.
U utorak, 16. jula, biće prikazana komedija „Dvanaest stolica“ iz 1970. godine. Scenario po romanu Iljfa i Petrova napisao je Mel Bruks. Glavne uloge tumače Frank Langella, Ron Moody, Mel Brooks i Dom DeLuise. Trajanje filma je 94 minuta.
Sinopsis:
Do ovog ostvarenja moglo se izbrojati preko 20 filmova kojima su kao predlošci poslužila dela Iljfa i Petrova. Radnja Bruksovog filma je smeštena u Sovjetski Savez 1927. godine: Ipolit Vorobjaninov, osiromašeni aristokrata iz carske Rusije, radi kao seoski činovnik i pati za bivšim vremenima. Tašta mu na samrti poverava da je svoj porodični nakit sakrila od boljševika u postavu jedne od 12 stolica koje su stojale u porodičnoj trpezariji. Ispovest je čuo i sveštenik Fjodor kojem odjednom dijamanti postaju miliji od Boga. Potera za izgubljenim blagom počinje kad se družini priključuje zgodni prevarant Ostap Bender (prva filmska uloga Franka Langelle).
Posle Oskara koji je dobio za scenario svog prvog filma, na krilima pomalo neočekivane pažnje koju je stekao, za Mela Bruksa film „Dvanaest stolica“ je u početku predstavljao neuspeh. Kasnije je i sam priznao da je imao prevelika očekivanja i film svrstao u red svojih najboljih i najdražih ostvarenja. Kritika se pohvalno izrazila o filmu, hvaleći tempo, manje agresivan humor nego u Producentima, dobru kameru i režiju. Ipak, film kod publike nije bog zna kako prošao i Bruks se nije obogatio (što je izgleda očekivao).
Ono što će nama biti najzanimljivije je da je film „Dvanaest stolica“ snimljen u Jugoslaviji. Naime, budžet filma je bio prilično mali (1.4 miliona dolara) i svima je bilo jasno da produkcija neće moći da napravi potrebne objekte u studiju a pogotovo ne da snima u Moskvi. Zato je izbor pao na Jugoslaviju koja je tada bila raj za koprodukcije. Navodno je jugoslovenskoj vladi dato 450.000 dolara a ekipa filma je za taj novac imala neograničene resurse – kamere, vojnike, smeštaj… sve. Bruks je od Košutnjak filma dobio tim od 80 ljudi, ali je na kraju ekipa brojala preko 1000 statista i tehničara. U jednom momentu Bruks je rekao da se na snimanju osećao kao Dejvid Lin kad je snimao „Lorensa od Arabije“. Filmske lokacije su bile Beograd, Subotica (odlični snimci Pozorišta), Dubrovnik i okolina.
Ono što će gledaocima takođe biti zanimljivo je da u filmu igraju Branka Veselinović (duža scena koja praktično otvara film) i Vlada Petrić (prvi doktor filmskih nauka u Americi, predavač na Harvardu) u ozbiljnijoj epizodi, gde igra preprodavca robe Sevickog. U biografiji Branke Veselinović snimanje ovog filma se ne pominje. U „12 stolica“ od jugoslovenskih glumaca igraju još i Mlađa Veselinović (Brankin suprug), Petar Banićević, Rada Đuričin, Dejan Čavić, koji nisu potpisani. Mnogo hvaljen je rad snimatelja Đorđa Nikolića (Povratak otpisanih, Vruć vetar, Žikina dinastija…) koji je, kako je Bruks rekao, dodao filmu „dah Rusije“ svojim svetlim bojama i sjajnim snimcima Jadranskog mora.
Snimanje nije uvek išlo glatko. U jednom momentu je čak obustavljeno. Dok su snimali na plaži u blizini Dubrovnika Bruks je, ko zna zašto iznerviran, bacio stolicu u more. Kasnije je pričao da ga je zapanjila reakcija jugoslovenske ekipe: odbili su da rade i napustili set. Rekli su mu da je sve u Jugoslaviji narodna imovina i da ne sme da se tako ponaša. Nisu se vratili dok se Bruks nije izvinio. „Dobro se sećam i kako smo se pomirili. Ceo dan smo se ljubili i pili neko piće koje se zove Vinjak“, seća se Bruks.
U Šou Dika Kaveta koji je na američkoj televiziji emitovan 6. aprila 1970. godine Mel Bruks je u svom stilu tvrdio da je ceo Beograd osvetljen jednom sijalicom od 10 vati, da je nekoliko meseci tri puta na dan jeo griz i da se u Beogradu uopšte ne puca često, tek par puta dnevno. Ipak na kraju je rekao i da je on ruski Jevrejin i da se u Jugoslaviji osećao kao kod kuće. „Jugoslovenskih zanimljivosti“ i raznih pikanterija ima baš mnogo i teško je razlučiti kad je Bruks ozbiljan. Zato da ponovimo ono što je rekao svojoj unuci Samanti koja ga je intervjuisala 2022. godine – „ovo je mi je najdraži film koji sam ikad snimio“.