U bašti Pozorišnog kluba od 15. do 18. jula biće prikazan ciklus filmova Mela Bruksa. Projekcije počinju u 21.00. Ulaz je slobodan.
Čuveni američki reditelj pre dve nedelje proslavio je 98. rođendan. Biografiju Mela Bruksa u najavi ciklusa (uključujući zanimljivu triviju) možete pročitati ovde.
Ciklus 15. jula otvara film „Producenti“, satirična crna komedija snimljena 1967. godine po scenariju i u režiji Mela Bruksa. Glavne uloge tumače Zero Mostel, Gene Wilder, Dick Shawn i Kenneth Mars, a u ovom filmu Mel Bruks ne glumi. Trajanje filma je 88 minuta.
Sinopsis:
Maks Bjalistok, nekad uspešni holivudski producent preživljava od milosti bogatih starijih dama od kojih mnoge imaju čudne zahteve. Bolje reći – traže pažnju. Bjalistok koji tone sve dublje spreman je na sve samo da dođe do novca. Zato smišlja plan da od svojih miljenica sakupi što više novca i uloži ga u predstavu koja će doživeti debakl. Zatim će proglasiti bankrot i većinu novca zadržati za sebe. Samo, predstava mora da propadne i Bjalistok zato mora zato da pronađe najgoreg režisera, najgore glumce i najgori scenario. Čini se da je na dobrom putu kad pronalazi scenario koji veliča Hitlera, rad, rad poremećenog naciste.
Poigravanje sa nacizmom i 20 godina posle završetka rata bilo je veoma opasno i očekivano razbesnelo američku kritiku i publiku, javnost. Lanac bioskopa Embasi je odbio da ga prikazuje zbog „lošeg ukusa“. Kritika je film sahranila nazivajući ga „Amaterski grubim“, „Raspalo buđavim“, „Bez ikakvog nivoa ukusa“, sve su to pisali Njujork Tajms, Nju Ripablik i Njujorker. S druge strane magazin Tajm kaže da je film veoma zabavan, „zapravo to je jedan od najsmešnijih američkih filmova poslednjih godina“. Uprkos činjenici da je prikazivan gotovo samo u art-bioskopima na opšte iznenađenje film dobija Oskar za najbolji originalni scenario i nominaciju za Zlatni globus i nagradu udruženja scenarista Amerike. Tek tada se publika zainteresovala za Mela Bruksa i „Producente“ i pohrlila u bioskope. Tokom godina film je stekao kultni/andergraund status, pre svega zbog popularnosti među američkom studentarijom.Godine 1996. film je zbog svoje „kulturne, istorijske i estetske vrednosti“ uvršten u Kongresnu biblioteku kao umetničko delo trajne vrednosti.
Trivija: Mel Bruks je napisao kompletnu muziku za film uključujući i veliki hit „Proleće za Hitlera“ iako ne zna da čita note. Jednostavno je odzviždao melodiju u magnetofon i njegov aranžer ju je skinuo i prilagodio za izvođenje.
Film je dugo bio zabranjen u Nemačkoj zbog „No swastika“ zakona. Mjuzikl je takođe zabranjen sve dok kukasti krstovi nisu zamenjeni perecima što je celu stvar učinilo još smešnijom.
Mel Bruks i Zero Mostel su se neprestano svađali tokom snimanja a kasnije nisu hteli da čuju jedan za drugog. Mnogi kažu da Mostel u filmu nije glumio već da je to zapravo – on.
Film je koštao samo 941.000 dolara, Bruks je upotrebio metode koje se koriste na TV-u kako bi ubrzao snimanje.
Film nije kompletna fikcija. Mel Bruks je sa 16 godina radio za producenta koji je skupljao novac za svoje projekte spavajući sa starijim damama. „On je imao novac za svoje ideje a one su konačno bile srećne jer je neko na njih obratio pažnju“, sećao se Bruks u intervjuu za britanski Gardijan.