U bašti Pozorišnog kluba od 15. do 18. jula biće prikazan ciklus filmova Mela Bruksa. Projekcije počinju u 21.00. Ulaz je slobodan.
Čuveni američki reditelj pre tri nedelje proslavio je 98. rođendan. Biografiju Mela Bruksa u najavi ciklusa (uključujući zanimljivu triviju) možete pročitati ovde.
Ciklus filmova se zatvara u četvrtak, 18. jula, ostvarenjem „Smešna strana istorije“ iz 1981. godine.
Pored toga što je režirao Mel Bruks je napisao scenario i producirao ovaj film u kome igra i pet uloga – Mojsija, Komikusa, Torkemadu, Kralja Luja XVI, i Jacquesa (Le garçon de pisse). Veliku glumačku ekipu predvode Sid Caesar, Shecky Greene, Gregory Hines (njegov filmski debi) i Bruksovi stalni saradnici – Ron Carey, Dom DeLuise, Madeline Kahn, Harvey Korman, Cloris Leachman, Andreas Voutsinas i Spike Milligan.U filmu se takođe pojavljuju Bea Arthur, Nigel Hawthorne, Hugh Hefner, John Hurt, Phil Leeds, Barry Levinson, Jackie Mason, Paul Mazursky, Andrew Sachs. Narator u filmu je Orson Vels.
Iako se film zove History of the World *Part I*, nije bilo planova da se napravi nastavak aludirajući tako na čuvenu Istoriju sveta Ser Voltera Rolija koja je trebalo da bude objavljena u više tomova od kojih je izašao sam prvi. Film parodira epski žanr i kostimirane drame. Četiri glavna segmenta su kameno doba, rimsko carstvo, španska inkvizicija i francuska revolucija (a tu su i epizode sa 10 zapovesti i sa poslednjom večerom). Inspiracija za film je došla slučajno, priča Bruks: „Za vreme snimanja ‘Visoke napetosti’ jedan član ekipe me je pitao: ‘Šta je sledeće? Planiraš nešto veliko?’. Odjednom mi je pred očima iskočio najveći naslov koji se može zamisliti: ‘Da, planiram najveći film ikad napravljen. Zvaće se ‘Istorija sveta’. A onda je neko dobacio ‘Kako da celu istoriju smestiš u jedan film?’ ‘Zato ću posle naslova dodati ‘Prvi deo’.
Prvobitno je predviđeno da ulogu Josifa igra Richard Pryor ali je on samo dva dana pred početak snimanja imao poznati incident kada je pod uticajem kokaina prosuo rum po sebi i zapalio ga zadobivši opekotine trećeg stepena. Onda je Madeline Kahn predložila Gregorija Hinesa.
Jedna scena je na kraju izbačena iz filma, referenca na poznati incident u nuklearnoj centrali Tri Milje. Publika je još bila pod utiskom incidenta i nije joj bilo smešno, tako da taj deo – otpao.
Film je našao na dobar prijem kod publike i na nešto lošije kritike, pa je Rodžer Ebert pisao da je Smešna strana istorije „razvučen i nedisciplinovan film jednog od trenutno najboljih reditelja komedija. Izgleda da Bruks zapravo nije imao ideju kako da sastavi, kako da poveže ceo narativ“. Iako je imao dobar start na blagajnama film Smešna strana istorije je zbog kritika zaradio manje novca nego što je očekivano.
Trivija: Narator u filmu je bio Orson Vels čiji je honorar bio 5000 dolara dnevno. Predviđeno je da snimanje njegovog glasa traje pet dana, pa mu je avansno isplaćeno 25.000 dolara. Vels je svoj posao uradio perfektno već prvog dana i to do podne. „Mogao sam da ti platim samo 5000 dolara“, vajkao se Bruks. „Svejedno, zanima me na čega ćeš potrošiti taj novac“, pitao je Velsa. „Na kubanske cigare i kavijar“, odgovorio je Vels.
U filmu se prvi put pojavljuje fraza „Dobro je biti kralj“ koja se ponavlja u svakom narednom Bruksovom filmu i postala je deo rečnika pop kulture.
U delu filma koji govori o Starom zavetu, Mojsije prvobitno drži tri table sa božijim zapovestima. Na prve dve stoji tekst koji poznajemo (Ne ubij, ne kradi, ne laži itd.). U filmu Mojsije je imao još jednu tablu koju je slučajno razbio. Na njoj je stojalo: ne oplodi, ne smej se, ne kupuj, ne razbij a peta zapovest je nečitka, ništa ne znači na hebrejskom (verovatno greška u produkciji ili neki Bruksov trik koji još uvek nije dokučen).
Vestalske device u Cezarovoj palati su zapravo Plejbojeve zečice. U filmu se pojavljuje osnivač Plejboja Hju Hefner koji puši lulu i govori o svom izumu – „duplerici“.